DAL CES

Kad uspes da uhvatis svetlost svemira i nezno je sakrijes u dzepove a pri tome ti ni juce ni danas, jos manje sutra
ne budu pretile vatrom greha,
onda ces znati da si ziveo zivot drugaciji od drugih.
Kad na rubu ludila spoznas svoje zelje
a ne uplasis se poraza,
jer porazi su najvredniji lavirinti znanja
koji ce te voditi tvojoj strasti,
ne trazeci razloge i mudrost.
Mudrosti koje sam spoznas na sopstvenog kozi
mnogo su vrednije od svih onih ikad napisanih,
jer svaki zivot je laz za sebe
a svaka ljubav vodilja u nepoznato.
Ako me tek tada naslutis u magli svog nemira,
tek tada ces znati sve ono sto od mene trazis
a sto ti ja mozda mogu dati.
Jer, davati bas ono sto drugi trazi i nije neka mudrost.
Treba naci i uzeti po sopstvenom nahodjenju,
tacno onoliko koliko je potrebno,
da ne uplasis jutro i ne zamutis pogled
koji te prati na tvojim putevima u prazno.
Cak i onda kad pomislim
da si odavno sisao sa tvojih staza proslosti,
ne gubi nadu.
Mozda si pregazio vremenske granice
i tik uz tebe koracam u sutra.
Ne trazi ocima jer ce te navesti na pogresan trag.
Trazi srcem i nikad me neces izgubiti,
jer gubitnici nikad nisu ni bili deo mog sna.
U tvom svetu tisine
jos uvek dopiru reci koje ti kradu spokoj
i navode na greh.
Na mojim dlanovima
jos spavaju sve te neizgovorene tajne
koje sapuces sebi u jutra daleka i snena.
Opet ustajem i trazim sva svoja lica,
ono koje bi prepoznao,
jos krijem ispod jastuka,
jer, kisa je tvoje vreme za lov a moje za bezanje.
Ako se ikad sretnemo nemoj mi reci da si bas mene trazio,
jer nikad ti necu priznati da sam se igrala vatrom.
Nadji me u svojoj jednostavnosti,
tamo gde drugi ne zalaze.
Samo ces tada znati da uzivas u svojim nemirima
kao sto jutro uziva u suncu koje tek ovlaz dodirne
a opet zna da ce ga sresti iznova sve dok postoji vremena ...