| volela bih da mi ne nedostajes toliko. da ne osecam tvoj miris sada kada se gusim u njemu ali u sve moje pore on duboko se uvukao. svuda iza tebe kroz sebe ostavljas senku ideje plasljivu i milu ponekad hrabru da napise na vratima ostavi ono sto ce sigurno on da zaboravi. i senku misli vuces za sobom iz male lazi velika nastaje i to ne prestaje misao zatvara se u tminu tamnice gde senka ne opstaje. a ja uvek vucem svetlosti snopove za tvoje mrakove i sve strahove koji me ne plase jer oni ne mogu da osete sve nase dodire koji postoje. volim sto mi nedostajes ovoliko. |
