PRICAJU

.Pricaju mi da se STIDIS kada cujes za mene,
ali nisam ja ni pola toliko los kao sto kruze glasine,
ja imam samo jednu nevolju-unistim sve sto dotaknem,
ali svu svoju ljubav cuvam za tebe!
Zbog mene ne placi,suza nisam vredan,
kasno je da se sada menjam...
Milion puta prosao sam ispod tvoga prozora,
da si rekla samo rec
dosao bih krilima divljih gusaka,
jer nisam ja ni pola toliko los kao sto kruze glasine...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Tu noc kad si odlazila
mene  su odneli drugovi moji,verni psi
Do jutra me tesili da ima milion takvih kao ti i da cu te preboleti...
Tu noc kad si odlazila meni kroz glavu proslo je
tvoje,samo tvoje okice snene,oci boje mesecine...
PosTOJE NEKI DRUGI SVETOVI,ZA NAS BI BILI RAJSKI CVETOVI....
o,da si samo znala ostati,
ovako stegni zube,ne placi....

__________________

BAS ME BRIGA

BAS ME BRIGA

Bas me briga za ljude
oni uvek nesto govore
i ovaj put neka im bude
neka se gorke reci probude

Al' nisu krivi oni
ni ja, ni ti
sto vise nema ljubavi
i nisu krive sene proslosti
tako je, verujem, moralo bit'

Samo korak do sna, ti i ja
tako je malo uvek trebalo
samo korak do sna, ti i ja
ostaju samo secanja

Korak do sna, ti i ja
kao kisa i pustinja
sveta dva, ti i ja
tako bliska, tako daleka

Neka nam ponovo sude
u nama jedina je istina
i ovaj put neka im bude
jer nista gore vise ne moze bit'

Nisu krivi oni, ni ja, ni ti
sto vise nema ljubavi
stali smo na pola puta za raj
poljubi me za kraj

TI

TI

Ti....ponekad tako sladak i lažljiv...
i znaš da voliš,i znaš da boliš,
da budeš grub i budeš pažljiv
sto ćudi u čoveku jednom.

U jednom momentu vreo kao vatra
u drugom hladan kao led.
U jednom smrtonosan kao otrov
u drugom sladak kao med.

I dani sa tobom su
kao hod po žici izmedju pakla i raja
jutrom na početku početka
a u sumrak na kraju kraja.

I šta na to reći
osim da si težak baš
i u beskonačnost znaš da uzimaš,
mada ponekad znaš i da daš,
jer jednog momenta sam
s tobom na sedmom nebu
a vec sledećeg na samom dnu.

Jer jednog časa sam u sreći
a drugog u nepodnošljivom zlu...

Kao vreme.
Umeš da rashladiš,umeš da ugreješ
da me rasplačeš i da me nasmeješ
i da me povrediš i da me utešiš
znaš biti bezgrešan i kada grešiš.

I ma koliko se trudila shvatiti neću
kuda me sve to sa tobom vodi
al znam da čovek kao ti
samo se jednom rodi.

GUBIS ME

GUBIS ME

Lose je ovo vece
kad me imas na pameti
a karta te nece.

Na drugoj je strani stola
protivnik jaci
jaci od ljubavi
jaci od bola
Zaborav.

Igra tece,ti gubis,
I na kraju on trazi mene
Mene koju ljubis.

Ulazes i taj crni biser
Sa niske nedosanjanih snova.
Ulazes svoju poslednju ljubav.

Karte su kao misli
jalove i slabe
Sve losije stojis

Igra se blizi kraju
I ja se bojim.

Naravno,
On dobija uvek
a meni zao.

Cini mi se da si me
ipak olako proigrao.

__________________

KAO ZELJA

DOTAKLA BIH TE

Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.

JESENJIN

PESMA O KERUSI

Jutros u košari, gde sja, šuška
Niz rogoza žuckastih i krutih,
Sedmoro je oštenila kučka,
Sedmoro je oštenila žutih.

Do u sumrak grlila ih nežno
I lizala niz dlaku što rudi,
I slivo se mlak sok neizbežno,
Iz tih toplih materinskih grudi.

A uvece, kad živina juri,
Da zauzme motke, il prut jak,
Izišo je tad domacin tmuri,
I svu štenad potrpo u džak.

A ona je za tragom trcala,
Stizala ga, kao kad uhode ...
I dugo je, dugo je drhtala
Nezamrzla površina vode.

Pri povratku, vukuc se po tmini,
I ližuci znoj s bedara lenih,
Mesec joj se nad izbom ucini,
Kao jedno od kucica njenih.

Zurila je u svod plavi, glatki,
Zavijala bolno za svojima,
A mesec se kotrljao tanki,
I skrio se za hum u poljima.

Nemo, ko od milosti il srece,
Kad joj bace kamicak niz breg,
Pale su i njene oci psece,
Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg. 

TVOJ POLJUBAC

POLJUBAC

Izmrvila sam tvoj poljubac 
da imam; 
za danas , 
sutra i sve one dane 
koji ce uslediti..., 
u tisini zime ledene i bele. 
Posegnucu mislima 
u moje srce 
i izvaditi iz nje
tvoje usne vrele. 

                                               

VILE NE POSTOJE

Nema šta da ga pita kuda ide 
Jer on sam kaže… 
Nema šta da pita s kim je 
Kada on sam uvek govori…. 
Nema šta da mu smeta kada želi biti sam 
jer i on ostavlja nju željenoj joj samoći…. 
Nema šta da priča kada ga strahovi skolaju 
samo treba da ga zagrli bez reči ili kafu da mu skuva ćuteći 
I da čeka da kaže…..ako želi….ako može. 
Dovoljno je da zna da je tu, 
Da je čuje kako posluje po kuhinji 
Da vidi senku njenu kako sobom hodi 
Vila njegova po glatkoj života vodi. 
Nema šta da ga pita kada se vraća 
jer zna da će se vratiti 
njihovim rečima, govorećim pogledima 
ćutanju što priča, telima što zbore 
dok dušu ne ogole 
ili ne obuku, ili pak svuku 
osećajući šta treba uraditi od tog 
kad, kako I zašto u trenu života njihovog. 

Jacinu stekoše  duše njihove
Učeći jedna od druge kad da greju a kad da hlade 
sada se samo toga secaju
Vile, a I vilenjaci 
ne postoje

DO VIDENJA

Do videnja, dragi, do videnja.
Ljubav mili u grudima spava.
Ništa ovaj rastanak ne menja,
Možda novi susret obecava.

Do videnja mili, bez suza i bez placa
neka ti tuga obrve ne povije.
Umreti nije ništa novo
niti živeti ništa novije...