TVOJE RUKE

TVOJE RUKE

Da li će me nekad tvoje ruke prepoznati

              kad u nama bude

         već mnogo jeseni i zima

     kad mi sjaj u oku izbledi od kiša

i kad me možda više neće biti

 

Da li ćeš ponekad zaplakati noću

     kad te seti davna zaboravljena pesma

         na sve ulice i restorane

               sva ona mesta koja češ pamtiti

                   po našoj nežnosti

                         i ljubavi u kristalnim prozorima

                          i plavim maglama

 

Da li ćeš ponekad zaplakati

u prvi sumrak novog proleća

u toj jedinoj preostaloj zraci

razbijenog sunca

kad osetiš još jednom dodir moga dlana

kad me više možda neće biti

 

A sve će biti kao pre

     i ona reka plava

         i prozori tvoje sobe okrenuti daljinama

               u koje smo hteli...

 

Da li češ me ipak zaboraviti

u predahu dve ljubavi

a znaš da nam usne od istog poljupca boluju

i da nas ista tuga progoni vekovima