TRAZIM SAMO DA MI VRATIS OSMEH...
TREBA MI U OVAKVIM DANIMA...
DA MOGU IZACI PRED LJUDE
I USPESNO ODIGRATI PREDSTAVU...
’’NIJE MI NISTA’’...
A SVASTA MI JE...
Tetovirala sam dusu tobom,
a lepo su mi rekli da se tetovaza
ne skida.

Kidam, al neide...

уторак, 18. октобар 2011.

MOJ PUT




MOJ PUT
 




Prepričavam Vam svoj put...

Bili smo na kraju našeg puta
Zajedno smo tamo stigli
Ali jedino nismo videli
Da smo se izgubili

Niti si ti bio samnom
Niti sam ja bila sa tobom
Sve naše ostalo je negde na putu

Gledamo se i ne vidimo se
U tvojim očima nema više sjaja
Ni u mojima se ne iskri ono
Što je blistalo

Ljubav, zagubili smo je
Ostala je negde tamo
Sama
Na vetrometini svega što mislili smo
Da će je zameniti

Mislili smo da dovoljno je
Jednom je imati
Da će zauvek tu ostati
Da je ne trebamo stalno davati
Želeti i čuvati

Menjali smo se sa vremenom
Svako po svojoj strani
Jutrima smo ustajali zajedno
Ali dok smo izlazili
Svaki je išao svojim putem
Bože, a gdje smo ostali MI?

Kada smo prestali ići istim putem,
Kada sam prestala slušati tvoje disanje u snu,
Kada nisam više ruku stavljala
preko tebe da čuvam te,
Da znaš da sam tu kraj tebe, da još volim te.
Kada si prestao davati
Poljubac mi za laku noć?!

O bože, kada sam prestala ljubiti te za dobro jutro,
Kada si prestao biti moje sve,
I jutro i dan i veče i noć i sve što postoji u svetu mom.
O bože, molim te, vrati me u trenutak,
Kada bio je početak kraja našeg tog...
Ali znam bože, da ne možeš to uraditi,
Jer nije bio ni tren, ni sat, ni dan, ni mesec,
Već godine slepe bile su te
Koje uzele su nam naše sve...
Zar toliko je prošlo od tvog zadnjeg poljupca za dobar dan,
O bože, oprosti nam, bio je to samo krivi dan, onaj prvi dan,
Naš početak i kraj...

I da li da sada tugujemo, da li da vratimo se u trenutak kada nestalo je nas,
Da li da pokušamo ponovo naći naš zajednički san?!

Bilo je prekasno , kada rekao si da hteo bi ponovo,
Jer ja sam već otišla negde daleko..
Tvoj  glas koji čuo se,ostao je negde u daljini
Koja razdvajala nas je, nepovratno

Sada samo imam smešak kada setim te se, sretna sam što znala sam te,
Što mogu reći da vol...


Naučila sam da ljubav ne dođe sama, već da je treba naci,
Naučila sam da nije dovoljno voleti, već da je treba davati, svaki dan,
Naučila sam da  nije  dovoljno je želeti, već da se treba za nju boriti,
Naučila sam voleti...
Naucila sam da je trebala da se cuva..

A ti nisi naucio ama bas nista...



Нема коментара:

Постави коментар