MOZDA NEKAD

Možda nekad..
il nikad...
shvatiš... dohvatiš, dotakneš,
NE-shvatljivo, NE-dohvatljivo, NE-dotaknuto..                                        

Možda nekad..
ili nikad...
osetiš... okusiš, pomirišeš,
NE-osetljivo, BEZ-ukusno, BEZ-mirisno..

Možda nekad..
ili nikad..
zamotaš se u tugu... bol, sreću, snagu,
NE-tužnog, NE-bolnog, NE-sretnog, slabog...

Možda nekad..
ili nikad..
vineš se u nebo,
uviješ se oblacima,                                              
plešeš s suncem,
igraš "voli, ne voli" kidajuć zvezdu po zvezdu,
gledajući mesec videvši NE-vidljivo..

Možda nekad...
ili nikad..
suzama okupaš dušu,
osmehom pročešljaš sve oko sebe,
rukama braniš i kidaš neuhvatljivo,
nogama gaziš i udaraš sveto...                                             

Možda nekad..
ili nikad..
shvatiš razliku između žene koja voli i žene koja je zaljubljena...
shvatiš njenu sreću u njenoj tuzi,
shvatiš bitku koju vodi sama sa sobom između smeti i NE-smeti,
između hoću  i hoću,
biti ili  NE-biti, a svaka će biti..

Shvatiš koje je stvari, reči i neprimetni pokreti, pogledi (muškom rodu beznačajni) vređaju, guše... kidaju, raskidaju, bol u nju trpaju...

Možda shvatiš koliko je njena ljubav sveta, čvrsta, popustljiva, nežna, iskrena, koliko joj život čini sretnim, a koliko joj ta sreća tuge stvara, koliko je jaka, a koliko slaba...

Možda shvatiš šta znači "Kad žena zavoli", koliko se osećaja isprepliće i kako joj se život okreće, možda shvatiš Dučićevu istinu nad istinama "Žena dobro zna da je slaba samo kad voli".