TRAZIM SAMO DA MI VRATIS OSMEH...
TREBA MI U OVAKVIM DANIMA...
DA MOGU IZACI PRED LJUDE
I USPESNO ODIGRATI PREDSTAVU...
’’NIJE MI NISTA’’...
A SVASTA MI JE...
Tetovirala sam dusu tobom,
a lepo su mi rekli da se tetovaza
ne skida.

Kidam, al neide...

четвртак, 26. април 2012.

ČEKAM TE





Čekam te.

Tamo na mestu koje mnogi u žurbi nemaju vremena da vide, pa ni ne svrate.

Tamo, gde oni koji uspore i vide- zastanu… pristižući sa najrazličitijih putovanja, malih i velikih, tražeći predah…

Izmedju dve neispričane priče plavim sumrakom pisane …

Na onom polju,  gde nastaju sonate zlatnih maslačaka pod dirigentskom palicom starog hrasta…. Gde  duga pritajeno i strpljivo sanja nove melodije koje samo ona može da čuje pre nego što napravi novi skok galaktičkom gipkošću i premosti nepremostive distance, tek tako … I to sve izmedju dva otkucaja srca.

Čekam, dok putujem…

Sanjam, dok ludujem…

U ljubičastoj magli D-mola posustanem….

Mesec mi namigne i šapne zvezdom da odustanem…

Ali, ipak  ne stajem .

Možda i prodjem tvojom ulicom čekajući.

Možda mi dodirneš obraz sanjajući…

A, možda te nikada ni ne sretnem lutajući.

Znaš da znam da osluškuješ moje korake u ritmu vetra …

Znam da znaš da moraš da kreneš od onog mesta gde duga sanja svoja nova putovanja …

Čekam te. Na početku ….



Нема коментара:

Постави коментар