Koliko puta si govorio ..
da ne volis da moje oci vidis zamucene suzama...
za tebe, one su bila ogledala u kojima si video sebe...
u jednom periodu tvoga zivota...kad si trazio utociste i razumevanje...
dugo si se u njima ogledao..dugo pio sa izvora moja ljubavi ..
dugo su moje neznosti bile hrana tvojoj okoreloj dusi...
dugo su brodovi nase ljubavi plovili u moru srece...
a onda...kada su poceli da duvaju vetrovi tuge...
a ogledala se razbila zamutivsi moj pogled...
ti si se povukao...
nisam pokusala da te zadrzim ...
naucena da osmehom tugu sakrijem...pustila sam te da pronadjes neko drugo ogledalo ...
da u pogledu nekih drugih ociju pronadjes utociste..
svoje tragove ostavljam po ulicama kojima tuzni hodaju...
osmehom laznog heroja...
gazeci bosim stopalima po komadicima razbijenog ogledala...
mog srca...ili pogleda...svejedno...bol je ista.
Нема коментара:
Постави коментар