ZID

 Nerazumljiva sam ti….
 kazes u zid sam se pretvorila….
 zid koji ne umes ni preskociti …ni srusiti…
 zar se ne secas da je svaka tvoja gruba rec…
 po jednu ciglu u njega ugradjivala…
 bas si se svojski trudio da mi ne zafali materijala…
 sada ocekujes da ga zaboravom…ili pak oprostajem sama porusim…prolaz do srca napravim…
 nerazumljivost pretvorim u citljivo...
 a nekad si me tako lako citao…zar si zaboravio…
 nekad si drzao moje srce u rukama…
 ali si dopustio da ti sklizne sa dlanova…naravno,razbilo se…
 i sad se kao cudis sto sam ti nerazumljiva…
 i nije ti jasno zasto nemam snage da zid porusim…
 vidis…pola mene je kod tebe ostalo…
 ova druga polovina ima preca posla …nego da tebi oprasta…recimo…moram sebi oprostiti…
 sto sam ti verovala…
 potom moram pokusati da sakupim sve komadice srca 
 pogotovo one preblizu tvojim nogama…
 gazis poprilicno nespretno...
 a mozda se u nastupu savesti(ako je imas) na neki i spotaknes…
 gde jos da mi krivicu sopstvenog pada natovaris…
 vidis…imam prilicno posla...
 da bih razmisljala o pravljenju prolaza u zidu mog ponosa...