TRAZIM SAMO DA MI VRATIS OSMEH...
TREBA MI U OVAKVIM DANIMA...
DA MOGU IZACI PRED LJUDE
I USPESNO ODIGRATI PREDSTAVU...
’’NIJE MI NISTA’’...
A SVASTA MI JE...
Tetovirala sam dusu tobom,
a lepo su mi rekli da se tetovaza
ne skida.

Kidam, al neide...

субота, 12. јануар 2013.

SVE ME BOLI, AL STA CU






Prekaljena je
 ova samoća,
 Kao najoštriji mač,
 u svojim koricama,
 Zarđala,
 zapekla,
 od sopstvene,
 neobrisane krvi
 na njima,
 Sedamdeset i sedam
 puta kovana,
 i samo u rukama,
 svog kovača
 bila upotrebljena,
 Prekaljena,
 u živoj vatri,
 surovih sudbina...

 A sada krta,
 lomljiva,
 Boli svaki ubod,
 svaki rez,
 Slučajni i namerni,
 prošlih godina,
 Svaki dodir,
 hladnog čelika,
 na golim grudima,
 Podseća,
 kako je gorka,
 ova praznina,
 Ova samoća,
 koja ništa ne obećava,
 samo oduzima,
 Nedužnim,
 napaćenim,
 ovo malo života...

 Boli,
 svaka pala zvezda,
 sa ovog tamnog neba,
 u mojim očima..


Нема коментара:

Постави коментар