Neka te ne brine i ne plaši ovo što ti nazivaš strašću i požudom, a ja ljubavlju. U tome je jedina razlika. Meni ne smeta - neka ne smeta ni tebi.... Nek' te ne plaši, nek' te ne brine. Ja sam od onih žena čija ljubav ne traži ništa. Moja ljubav ne obavezuje, ne traži zakletve ni obećanja. Ona ne kune. Zbog nje se nikad ne svetim čak i ako jednom ostanem zaboravljena. Čak i onda bih želela da me pamtiš kao plemenitu, nežnu, toplu, kao utehu, kao nekog za kim si čeznuo, kao nekog koga si i ko je tebe ispunjavao dobrotom, mirnoćom... Želim da me uvek pamtiš kao ženu koja te je bezgranično volela. Nije bitno više što te nisam srela pre dve i po decenije. Ko zna da li bih i onda bila neko sa kim bi želeo da podeliš život?! - Dobro je čak i ovako. Ne mogu da vratim životne satove unazad i da ispravim greške. Neka. Bitno je da sam te pronašla. Ti mene ili ja tebe - ni to nije važno. Važno je samo da si bar ponekad i na makar malo samo moj. - Sada mi je čak i to dovoljno...
Ja tebi pripadam potpuno...
Znaš da sam sa tobom i kad nisi tu...
Satkana sam od ljubavi i strpljenja...
Dušo moje duše...
Нема коментара:
Постави коментар