Mora da je Djavo dosao po svoje,kad je nju u moj svet doveo…..
nije da pre nje nisam voleo…
ali bilo je to toliko davno da se vise i ne secam…
godine lutanja…od jedne do druge…nizanja devojaka na nisku mog ega…da bude sto raskosniji..da se njime pred ortacima mogu pohvaliti…a u dusi….praznina…
popunjavao sam je casama bez dna…zivotom od danas do sutra…zivotom na ivici..cesto i sa one druge strane zakona…
a samo sam hteo da me neko zaustavi…na kratko…
ona je to uspela…banula je u moj svet iznenada…istumbala juce i danas…pokusavajuci da stvori neko sutra…za nas…
pokusavao sam i ja…ali trebalo je necega se odreci…
neke stvari zrtvovati..a ja sam izabrao da zrtvujem nju…
a bila je…ona koju je trebalo sacuvati.
moja malena…moja riznica dobrote….
moja aleja lepih misli…u kojoj sam sam zasadio korov laznih obecanja…moje mirno more…na kome sam znao izazivati oluje..
onako iz hira…oluje koje su potopile sve brodove nade
koje je ikada ka meni poslala…da li se kajem??...povremeno….
kad kandze savesti zagrebu po dusi..javi se neka cudna bol u grudima…neki bi to nazvali nedostajanje…
ponekad zatvorim oci i otvorim knjigu secanja..
prelistam najlepse trenutke sa njom…vrati se cak i miris njene kose u nozdrvama…pruzim ruku da je dodirnem…ali me doceka praznina…nekoliko brojeva veca od svih prethodnih…
pogled mi padne na one stranice koje sam u nastupima svojih ‘’losih trenutaka’’ cepao…a ona ih lepila…
eh, mila moja…dzabe si se trudila…ne mozes zadrzati onog, ko je rodjen da odlazi..Djavo je ipak dosao po svoje..
iz noci u noc, svaku mi tvoju suzu naplacuje..
izmaglice kajanja umeju da budu bas nezgodne…
stipaju oci ,pa zasuze…ali ,ne brini malena…muskarci ne placu…
jacina je ono sto si kod mene volela…
bar da te u tome ne izneverim…kad u svemu ostalom jesam…
Нема коментара:
Постави коментар