Precutim te kada mi najvíse falis.
Zazmurim, i pustim da se razlijes po telu kao boja po slikarskom platnu.
I cutim te tako dok mi se telo puni tobom.
I pustim te tako da me ugusis sobom.
Na kraju te, kad je najteze, pustim da se opet u meni rodis...
Нема коментара:
Постави коментар