TRAZIM SAMO DA MI VRATIS OSMEH...
TREBA MI U OVAKVIM DANIMA...
DA MOGU IZACI PRED LJUDE
I USPESNO ODIGRATI PREDSTAVU...
’’NIJE MI NISTA’’...
A SVASTA MI JE...
Tetovirala sam dusu tobom,
a lepo su mi rekli da se tetovaza
ne skida.

Kidam, al neide...

уторак, 30. октобар 2012.

NIKO TE NE POZNAJE KAO JA

NIKO TE NE POZNAJE KAO JA




U tebi su nocas
zaspali,
svi moji ideali,
moji neostvareni snovi
i jedna zemlja daleka
koja me doziva
celog zivota,
i koja me ceka....

U dusi snenoj
cudljiva i nestvarna,
moja oaza zivota
koju sam pronasla
u trenutku ocaja,
sakrivena od sveta
netaknuta,divlja priroda
samo meni znana....

Jer niko te ne poznaje
kao ja,
tvoje bice za druge je
vrela pustinja
po kojoj niko nije
imao hrabrosti da zakoraci
jer se plase
kada ti se pogled naoblaci
i oluja zakloni
osmeh na tvom licu....

Cudno...
ja se nisam uplasila
divljine u tebi
niti sam ustukla 
pred pogledom koji seva,
i glasom koji grmi
dok sa visine posmatras
smrtnike u tvojoj blizini...

Znam...jednom si voleo
i tu ljubav izgubio...
ali pusti ove noci
da kroz tvoje srce prodjem
lagano setajuci,
i da u njemu posejem 
jedno malo zrnce nade
u neke bolje i sretnije dane...

i mozda...mozda me zavolis...
ako uspem u pokusaju
da u tebi pripitomim divlje zveri
i sa dlana kisu prospem
tamo gde nikada nije pala....

...I mozda ces piti vodu sa mog dlana



Нема коментара:

Постави коментар