TRAZIM SAMO DA MI VRATIS OSMEH...
TREBA MI U OVAKVIM DANIMA...
DA MOGU IZACI PRED LJUDE
I USPESNO ODIGRATI PREDSTAVU...
’’NIJE MI NISTA’’...
A SVASTA MI JE...
Tetovirala sam dusu tobom,
a lepo su mi rekli da se tetovaza
ne skida.

Kidam, al neide...

уторак, 16. октобар 2012.

SUZE U OKU

SUZE U OKU



U njenom je oku...nocas
suza zaspala...
Potekla iz reke tuge
i pod dugim trepavicama
se zaustavila,
ostavljajuci svetlucavi trag
po praznom hodniku
duse njene,
kroz koji je prosla
dok se u mukama
na izvoru bola radjala...
Ta suza mala
tako ziva i okrutno vrela
od mirnih snova
namucenu dusu deli i rastavlja...

Ogoljena istina
suzama isprana rodila je osecanje
u usnuloj zeni....
za koje nije ni slutila
da upravo njoj pripada....
Sa oblaka je korak napravila
dok se noc uzdizala
okupana mesecinom i zvezdama...
pravo u predvorje
pakla
spoznajuci sopstveni strah
ispleten rukama
aveti iz proslosti
i nekih novih potonulih nada....

Nekada davno pred njenim
malenim stopalima
beze rasuto bezbroj latica
crvenih ruza
a sad je drhteci gazila trnje
guseci krik sto se hteo otrgnuti
sa pomodrelih usana....
Ponoc...gluvo doba
a njena senka poljima luta
ostavljajuci bez daha
spodobe i nakaze
sto se u cudu nadjose
gledajuci siluetu andjela
prognanog iz raja....
Nocas...jedna dusa
zauvek prekrivena
paucinom zaborava...
mir ne nalazi...
dok joj u oku
suza spava....



Нема коментара:

Постави коментар