OTKUCAJI VREMENA

OTKUCAJI VREMENA

Dugi jecaji
violine u jesen,
dotiču srce..
Kad ponoć otkuca
Stari sat
drhtavo i nežno,
stiskam uspomene,
bez suza,bez glasa
i krenuh,
prepuštajući se vetru
da me nosi 
kao ovo opalo lišće
u beskraj...

I dok zvone satovi u gradu,
ne dam da me vreme zavara,
znam da vreme 
neumitno prolazi,
al svejedno ,
ja ću čekati 
i sutra kao i danas.
Od sećanja ne mogu pobeći,
niti želim,
to je sve što imam..
Telom si daleko,
al duša je zauvek 
sa mnom ostala.