Kisa pada nad gradom. Kapljice dobuju na prozore naseg stana, k'o da dozivaju proslost. Kuda su otisle ove godine, gde smo to mi?
Rucak se odavno ohladio, niko ga nije dotakao. Tvoje omiljeno jelo, najbolje vino. Prisla sam i ugasila svecice. Postavila sam najlepsi stoljnjak, servis koji smo dobili na svadbu, kristalne case kupljenje u Slovenijii . Kako sam se radovala tim casama, videla u izlogu i ni reci nisam rekla. Sutradan si doneo u nasu sobu poklon, bila nam je druga godisnjica. U drugi paketic moj omiljeni parfem, Nina Rici. Sreca, radost, a da, i muzika koju volim. Otisli smo na veceru u restoran, onaj isti gde sam provela najlepse trenutke sa eskurzije. Pricala sam ti a ti sve pamtio i iznezadjenjima nikad kraja, pevao mi pesmi dok sam se tusirala. Odusevila sam se pesmom mog druga iz razreda, malo se zaljubisko u mene. Imao je caroban glas i lepe zelene, prodorne oci, to sam precutala. Koliko se zena moze pohvaliti da im je drug pevao serenadu pod prozorom, dok se tusiraju. Bila sam srecna, ma presrecna. Vetrovi zivota me nisu tada sibali A danas?
Danas, posle deset godina, srecnog braka sam sama. Danima si nezadovoljan, sve te nervira, nervozan si. Sebe sam krivila, ne mogu ti pokloniti naslednika. Pokusavala, lecila se godinama, isla na vestacku oplodnju, nije vredelo. Nemogu protiv prirode, ne, to je jace od mene. Juce si mi rekao da si nasao mladju zenu, ne volis je kao mene. A zarko zelis dete, i ne mozes ovako. Zamolila sam te bar da dodjes danas, da se posle deset godina ovako rastanemo. O suza, suzu stize, ne mogu isplakati sav bol.
Ne krivim tebe, ne mogu ni sebe. |
Нема коментара:
Постави коментар