TRAZIM SAMO DA MI VRATIS OSMEH...
TREBA MI U OVAKVIM DANIMA...
DA MOGU IZACI PRED LJUDE
I USPESNO ODIGRATI PREDSTAVU...
’’NIJE MI NISTA’’...
A SVASTA MI JE...
Tetovirala sam dusu tobom,
a lepo su mi rekli da se tetovaza
ne skida.

Kidam, al neide...

недеља, 21. новембар 2010.

KRAJ NA KRAJU KRAJEVA

kraj

Iscrpljena nemirom i besom pogledala je Jad.
Videla je to svojim blistavim, ocima
Jasnije nego ikada. Postavlja pitanje: "Kad?"

Mnogi su pokušali pažnju privuci, ali uzalud.
Nije primecivala zvukove, poglede i udisala mirise.
Bila je mrtva - svega na tren. "Konacni sud?"

Hrabrost joj je otkrivala mnogo i uzimala svest,
"Cuvaj sebe, voli sebe." To je lozinka, znala je.
Otvoriše se kapije buducnosti. "Neciji gest?"

Staza ju je vodila ka smislu postojanja svih nas,
Oduzimala dah, punila glavu raznim mislima...
Poslednje pitanje postavih sebi: "Kucnuo je cas?"







Нема коментара:

Постави коментар