 |
| ZA NJEGA |
| Pisala je dugo, reci su tekle, duša je mrmljala stranicu belu. Bojala se da druge su to vec rekle, napisale lepse tu pricu celu. A nije znala da bas njena je prica biser na belom tom listu papira, odraz samo njenog dragocenog bica, plam vatre, hlad vode, gnev rata, raj mira. Uvek je ista i uvek nova, prica sto srce nam u stihu pise, dok je muskaraca, poljubaca, zena, dok sanjar san sniva i zivi i dise.  _____ |
Нема коментара:
Постави коментар