TRAZIM SAMO DA MI VRATIS OSMEH...
TREBA MI U OVAKVIM DANIMA...
DA MOGU IZACI PRED LJUDE
I USPESNO ODIGRATI PREDSTAVU...
’’NIJE MI NISTA’’...
A SVASTA MI JE...
Tetovirala sam dusu tobom,
a lepo su mi rekli da se tetovaza
ne skida.

Kidam, al neide...

понедељак, 22. новембар 2010.

PLAVA RUZA ZABORAVA

PLAVA RUZA ZABORAVA
Ponovo me zoves ali tvoje reci
vetar nosi nejasne su i daleke
tako mi je malo ostalo od tebe
samo sitno zrno zlata na dnu reke


Sve isperu prve kise
i prekrije mlada trava
kad se jednom pomirise
plava ruza zaborava

Sve nestaje sve se brise
u grudima srce spava
kad se jednom pomirise
plava ruza zaborava

Ponovo me zoves da od kuce odem
da te pratim i da zivim ludo gresno
ali sve sto kazes drukcije je danas
cini mi se ili tuzno ili smesno







Нема коментара:

Постави коментар