 |
| OTAC MOJ |
Znam da su ti poslednje reči bile moje ime.
Znam da si sklopio oči spokojno i sa osmehom na licu.
Znam da si sada konačno srećan.
Znam da si znao koliko ćeš mi bola naneti,
Ali si isto tako znao koliko je tvoja ćera jaka.
S ponosom izgovaram tvoje ime,
S ponosom nosim tvoje prezime,
S ponosom gledam u tvoju sliku,
Jer sam ponosna što si bio moj otac.
Nisam stigla da ti stegnem ruku na kraju,
Napustio si me bez ijedne reči...nisi hteo da znam.
Koliko sam ti zahvalna na tome, toliko sam i besna.
Besna sam što si me prerano ostavio,
Što si mi ostavio samo ime isklesano na crnom mermeru...
Ali dok stavljam jednu ruzu na njega i prelazim prstima po tvom imenu
Osećam da si i ti ponosan na mene.
Znam da me gledaš od gore...osećam ponekad tvoju ruku na ramenu,
Čujem tvoj glas u tišini noći, pričam sa tobom, kao što smo nekada pričali.
Bila sam tvoj sin, tvoja ruža
Vodio si me svuda sa sobom...kao kofer...
Poklanjao si mi osmehe, lepotu kakvu samo otac može da da.
Zaspao si...sklopio svoje,setne oci i sa osmehom na licu otišao...tiho...bez pompe.
Učiniću sve da tvoja ćera bude ono što si uvek govorio da ću biti - nesalomiva.
Volim te tajo, sada i zauvek.
 |
Нема коментара:
Постави коментар