субота, 24. новембар 2012.
недеља, 4. новембар 2012.
KO CE ZNATI
 |
| KO CE ZNATI |
Ko će znati vremenu kraj,
vetru put, tišini ime,
i šta je to
što meni podgriza misli i razara san?
Svake noći podmukli gosti dođu
nevidljivi, nečujni,
i ognjenim peskom mi zaspu usta i oči.
I dok se uporno hvatam za sećanja
svetla neba, muškoga hoda,
plodne samoće, i dela,-
oni stoje više moje glave, nevidljivi, nečujni;
čekaju da bude
mrtvo telo u mrtvom mraku.
Al’ mene jutro izbavlja i diže
nebeskim suncem, vodom, mladim lišćem;
muzika me vida;
i pramen nestalna dima u daljini;
krepi nadu;
seća na dane kad sam znala za radost
субота, 3. новембар 2012.
NEMOZES MI AMA BAS NISTA
 |
| NEMOZES MI AMA BAS NISTA |
Znam,misliš me slomiti,ovo malo duše ranjene uništiti ...
pokoriti,ali ti ne ide..jer..ne..nedam se..još u meni ima snage za nove pobede..još hrabro posrćem i ustajem..pokušavaj..uzalud ti je sve..još sam ponosna kao i pre..još glavu podižem...svaki put samo sam snažnija i jača..moje srce je čisto..moja duša iskrena..ne žalim,ništa,ne..još u meni snage ima za nove pobede..vređaj..gazi..tu sam..ja sam još uvek ja..i ništa mi ne možeš..
Пријавите се на:
Постови (Atom)
