IZDAO SI ME

Ne boli me toliko noz izdaje u mojim ledjima…. 
Koliko boli istina …da sam ih previse cesto za tebe podmetala….
koja naivna budala je izmislila... da se dobro, dobrim vraca?….
boli me jos uvek i sama pomisao na tebe…boli ali prezivecu…
nema potrebe da mi pomazes da ustanem …
zar zaboravljas da sam u provaliju bola tvojom rukom i bila gurnuta?…. 
cestitam ti na odlicno odglumljenoj ulozi prijatelja….
izvini sto te ne mogu nagraditi zasluzenim aplauzom …
ruke su mi zauzete,...vadjenjem nozeva tvoje izdaje...

NE ZELIM S TOBOM

Kada na sve zelje moje
dodas beskonacnost
ukrasis snovima
i obojis stvarnim bojama
tek tada ces znati 
zasto bas sa tobom ne zelim da se 
smejem i placem

NIJE TRAZILA PUNO

Nije puno trazila…ali ja nisam umeo ni to malo da joj dam…
mislio sam da ce mrvice moje ljubavi biti dovoljne…
prevario sam se…sada pozelim da dam celog sebe…
pozelim…ali nemam kome…

...........

I dalje je bila lepa…prilicno uspesno je odglumela ravnodusnost…pokazujuci mu sta je imao,pa izgubio…
nedostajala mu je…mislio je ,vremenom ce taj osecaj nestati…prevario se…vreme je izabralo da bude na njenoj strani…
njoj prijatelj…njemu neprijatelj…

ODLICNO SAM...

" Ubijao sam je svojim nejavljanjem, nekako sam voleo da trči za mnom, siguran da joj to nikada neće dosaditi. Ali dogodilo se baš to, dosadilo joj je da se igram sa njenim osećanjima. Falile su mi njene poruke, pozivi, dani su bili prazni bez njih. I tada sam ja nesvesno počeo raditi njoj ono što je ona nekada meni. Slao sam joj poruke na koje nije odgovarala, zvao je ali je pozive odbijala. Mrzeo sam to njeno ponašanje koje je zapravo videla od mene, ali nisam odustajao. Nakon par sedmica poslao sam joj poruku: - "Kako si?" na koju je za čudo odgovorila 
- " Odlično sam, divan je osećaj prestati biti budala, a još je divniji praviti nekoga budalom, hvala ti!"

Crvena Jabuka ♥ Kemal Monteno ♥ Nekako s' proleca

...TU SAM...

...tu sam negde,skrivena u tvojim mislima...
skrivena od onih, koji bi svaku bajku da poruse….. 
cuvam jedan san nedosanjan...jednu pricu neispricanu.....
uporno pokusavam da ovo nase malo…. 
pretvorim u nesto veliko i vredno....

MOJA MAMA

Mnogo puta u životu krenem, a onda stanem, jer ne znam gde sam.

Mnogo puta ljudi prođu kroz moj život uzmu ono
što im je potrebno i odu.

Mnogo reči čujem svakog dana a one bole, samo me
...retke čine srećnim, a onda shvatim....

"Ma nije sve tako crno, okrenem se i vidim TEBE
jedinu osobu koja nije otišla, čije reči ne bole i jedinu

KOJA JE TU I ČINI MOJ ŽIVOT SREĆNIM

MASKA

Dobro mi stoje,sve one stare
Venecijanske maske
i cak,kada na lice mokro od suza
nanesem jarke boje...

znam,da dobro mi stoje
dok se pravim da ne vidim
ljude oko sebe...
dok se trudim da ne cujem
zvuke fanfara
sto svecano najavljuju novu predstavu
u kojoj nocas
po poslednji put,nastupam...

Dobro mi stoji naivni osmeh
ceznja u ocima
i ova krila,po malo iskrzana
od andjela pozajmljena...

Jos jedna uloga dvorske lude
kojoj svaki aplauz zasluzeno pripada
iako nikada necu biti,
nominovana za Oskara,
u ovom virtuelnom svetu...

Ja vise nisam ja
jer se trudim da balansiram
na rubu svojih osecanja
i prokleta sminka vec se razliva
ocaj je beskrajan...

Pre nego sto zavesa padne
moj naklon za kraj
i jedan posebni cinicni osmeh
ne delim publici
vec ga cuvam u sebi...da me podseca
na reci...

"Necu nista zajednicko..."