Brzo kao kratkovečne cveća liske
i ova ljubav staće da se kruni i drobi;
žedan je zaborava taman vir.
O, Bože, drugi ti se mole za sreću i mir,
a ja; sačuvaj u srcu mom, zarobi,
jučerašnjeg dana nestali pram.

Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu
škrinju, načini je ljubavni hram.
O duša moja duša nemoli za sreću za se
sve dosadašnje radosti nek se snište
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodolama spase.

Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, Bože, ne molim za sreću, za radost, za slast.
Da bol ovaj ne umre, mene je strah
da oganj sveti što u meni planu,
ne sagori iznenadno u prah,
ne razbukti se prekonoć u strast.

Desanka Maksimović

Nije Uskrs cestitka,ni dar skupi,niti nesto sto se kupi.To je 


molitva i blagoslov od Boga,da svako jos vise voli bliznjega 

svoga

Danas sam dobila jednu divnu nagradu kao poklon od SUROMANIJE

HVALA PUNO

MOJA BAJKA

Bilo je to u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.

Zove me drugarica i kaze,saljem ti jednog momka,ima neki problem,vidi sta mozes,znas on je iz onih prica.Posle jedno dva dobra sata, ulazi momak ko od stene odvaljen,crn,onoliki,on sam a puna kancelarija.Dobro kazem ja sebi,da vidimo sta hoce,popricasmo mi bogami podosta,on pricao o sebi, kako je otisao od kuce sa 16 godina,kakav mu je zivot bio,kako je radio svasta nesto,ali posteno rece kako dolazi sa ivice zakona...Ja sam u to vreme radila sama,i trebao mi je neko ko ce neke stvari da odradjuje umesto mene,da bih vise vremena provodila sa svojim unucima,dva komada.Elem, pocesmo mi da radimo,sve super.Radismo mi tako,pa primismo jos neke ljude,rastrcali se po poslu samo tako.Ta vrsta naseg druzenja, radnog,trajala bogami oko godinu dana.Nismo radili subotom i nedeljom.Jedne subote zove on mene i kaze,sefe zasto mi ne radimo i subotom,ja sam sad na pecanju sa nekim bolidima,ne mogu vise da ih slusam,ja iznenadjena,kakva subota,moji unuci pa zoovrt,pa rucak,pa kuca.Ubedi on mene nekako da dodjem do kancelarije da popricamo oko nekog novog posla.Dodjem ja,pricasmo mi do devet uvece.Kad sam dosla kuci sabiram se ja,kakav posao,pa nista nismo ni pricali o poslu.Sledece subote odosmo zbog posla kod njegove drugarice na Avalu,tamo rostilj,svi raspolozeni,ja se stalno smejem,a nemam pojma zasto.Izasla baba iz klisea.I tu pocinju da se desavaju stvari sa njegove strane,ja bolid nista ne primecujem,ama bas nista.prodje bogami jos jedno tri meseca,mi svake subote i nedelje na Avali,vodimo i moje unuke da se igraju,ja duduk nista.I dodje Uskrs 2008,on ode do svojih ali se za dva dana i vrati i zove na kafu,ja kazem ne mogu,a on moras,moram nesto da ti kazem,ne mogu to vise da drzim u sebi.Reko ja sebi, jebiga nece vise da radi,pa dobro nema veze.Kafa,on sav nije svoj,ja cekam sta ce da bude,on mrtav ladan kaze,znas ja ne mogu vise ovako,hocu da se ugusim,nisam svoj,hocu da umrem,ne znam vise gde udaram,skroz sam zablesavio,ma sino sam pamecu za tobom.Mukli tajac,ja ne znam gde sam,ne znam sta da kazem,moj sin ima trideset godina,sta me snaslo,sta da radim,kukuuuuuu meni.Ne znam sta da mislim,skroz luda,otimam se,koliko on vise pokazuje svoju ljubav,toliko ja vise bezim.Postujem ja njegova osecanja,ali pokusavam da ga unormalim,zovem sina,kao treba mi nesto u kancelariji,pa dovodim unuke,ma jok, on sve prihvata kao da su njegovi. Shvatila sam sebe u jednoj sekundi u jednom momentu,posle dve godine druzenja i njegovog strpljena.Ulazi on u kancelariju,ja nesto ljuta,on seda preko puta mene,ja nesto da ga pitam,i pogledam ga pravo u oci,a one neke sareno zelene,pogled mi se ukocio tu gde su njegove oci,i onako sva zbunjena pitam odakle ti te zelene oci,a on mrtav hlada,svratio sad do optike i kupio.Znaci toliko sam se zacrvenela,jer sam u tom hiljaditom delu sekunde shvatila,To je To,kad pocese da rade leptirici,lele majci,ne znam gde cu sa sobom.Trebalo mi je par dana da se presaberem,izmisljam neke glupe razloge da ne idem na posao,neki glupi put,ma katastrofa.Onda se ja setim da on treba da upozna moje roditelje,nebili se okanio mene,ja sam matora a mozete misliti oni.Organizujem ja to kao slucajni susret,i kad su oni otisli,on rece, Dobro, upoznao sam decu,unuke,mamu i tatu,dovedi jos babu i idemo pred oltar,ne mogu vise da cekam.Tako je i bilo.U braku smo,koji je kao prvog dana,samo je svaki dan kvalitetniji,svaki dan se vidi sve veca ljubav,sve vise neznosti,razumevanja.Imali smo strasne probleme sto se okoline tice,to je meni bilo strasno,bio je uz mene,ubedjivao me da to mora tako,ljudi su takvi,vise ih zanima tudje nego svoje.Moram Vam jos kazati da izgleda odlicno,crn sa zelenim ocima,vazio je za opasnog momka,kome nisu ni na senku smeli da stanu.Takav jedan covek je hteo mene po svaku cenu,mene koja sam skroz obicna,cak sa nekoliko kilograma viska.Sad je kao mace,samo prede,kao veliki meda Brundo.

Eto to se desilo jednoj obicnoj zeni i to bas na Balkanu,i jos traje,jace i sigurnije nego na pocetku