Brzo kao kratkovečne cveća liske
i ova ljubav staće da se kruni i drobi;
žedan je zaborava taman vir.
O, Bože, drugi ti se mole za sreću i mir,
a ja; sačuvaj u srcu mom, zarobi,
jučerašnjeg dana nestali pram.

Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu
škrinju, načini je ljubavni hram.
O duša moja duša nemoli za sreću za se
sve dosadašnje radosti nek se snište
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodolama spase.

Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, Bože, ne molim za sreću, za radost, za slast.
Da bol ovaj ne umre, mene je strah
da oganj sveti što u meni planu,
ne sagori iznenadno u prah,
ne razbukti se prekonoć u strast.

Desanka Maksimović