Čekam te.
Tamo na mestu koje mnogi u žurbi nemaju vremena da vide, pa ni ne svrate.
Tamo, gde oni koji uspore i vide- zastanu… pristižući sa najrazličitijih putovanja, malih i velikih, tražeći predah…
Izmedju dve neispričane priče plavim sumrakom pisane …
Na onom polju, gde nastaju sonate zlatnih maslačaka pod dirigentskom palicom starog hrasta…. Gde duga pritajeno i strpljivo sanja nove melodije koje samo ona može da čuje pre nego što napravi novi skok galaktičkom gipkošću i premosti nepremostive distance, tek tako … I to sve izmedju dva otkucaja srca.
Čekam, dok putujem…
Sanjam, dok ludujem…
U ljubičastoj magli D-mola posustanem….
Mesec mi namigne i šapne zvezdom da odustanem…
Ali, ipak ne stajem .
Možda i prodjem tvojom ulicom čekajući.
Možda mi dodirneš obraz sanjajući…
A, možda te nikada ni ne sretnem lutajući.
Znaš da znam da osluškuješ moje korake u ritmu vetra …
Znam da znaš da moraš da kreneš od onog mesta gde duga sanja svoja nova putovanja …
Čekam te. Na početku ….
.gif)
Нема коментара:
Постави коментар