Brzo kao kratkovečne cveća liske
i ova ljubav staće da se kruni i drobi;
žedan je zaborava taman vir.
O, Bože, drugi ti se mole za sreću i mir,
a ja; sačuvaj u srcu mom, zarobi,
jučerašnjeg dana nestali pram.

Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu
škrinju, načini je ljubavni hram.
O duša moja duša nemoli za sreću za se
sve dosadašnje radosti nek se snište
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodolama spase.

Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, Bože, ne molim za sreću, za radost, za slast.
Da bol ovaj ne umre, mene je strah
da oganj sveti što u meni planu,
ne sagori iznenadno u prah,
ne razbukti se prekonoć u strast.

Desanka Maksimović

Nije Uskrs cestitka,ni dar skupi,niti nesto sto se kupi.To je 


molitva i blagoslov od Boga,da svako jos vise voli bliznjega 

svoga

Danas sam dobila jednu divnu nagradu kao poklon od SUROMANIJE

HVALA PUNO

MOJA BAJKA

Bilo je to u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.

Zove me drugarica i kaze,saljem ti jednog momka,ima neki problem,vidi sta mozes,znas on je iz onih prica.Posle jedno dva dobra sata, ulazi momak ko od stene odvaljen,crn,onoliki,on sam a puna kancelarija.Dobro kazem ja sebi,da vidimo sta hoce,popricasmo mi bogami podosta,on pricao o sebi, kako je otisao od kuce sa 16 godina,kakav mu je zivot bio,kako je radio svasta nesto,ali posteno rece kako dolazi sa ivice zakona...Ja sam u to vreme radila sama,i trebao mi je neko ko ce neke stvari da odradjuje umesto mene,da bih vise vremena provodila sa svojim unucima,dva komada.Elem, pocesmo mi da radimo,sve super.Radismo mi tako,pa primismo jos neke ljude,rastrcali se po poslu samo tako.Ta vrsta naseg druzenja, radnog,trajala bogami oko godinu dana.Nismo radili subotom i nedeljom.Jedne subote zove on mene i kaze,sefe zasto mi ne radimo i subotom,ja sam sad na pecanju sa nekim bolidima,ne mogu vise da ih slusam,ja iznenadjena,kakva subota,moji unuci pa zoovrt,pa rucak,pa kuca.Ubedi on mene nekako da dodjem do kancelarije da popricamo oko nekog novog posla.Dodjem ja,pricasmo mi do devet uvece.Kad sam dosla kuci sabiram se ja,kakav posao,pa nista nismo ni pricali o poslu.Sledece subote odosmo zbog posla kod njegove drugarice na Avalu,tamo rostilj,svi raspolozeni,ja se stalno smejem,a nemam pojma zasto.Izasla baba iz klisea.I tu pocinju da se desavaju stvari sa njegove strane,ja bolid nista ne primecujem,ama bas nista.prodje bogami jos jedno tri meseca,mi svake subote i nedelje na Avali,vodimo i moje unuke da se igraju,ja duduk nista.I dodje Uskrs 2008,on ode do svojih ali se za dva dana i vrati i zove na kafu,ja kazem ne mogu,a on moras,moram nesto da ti kazem,ne mogu to vise da drzim u sebi.Reko ja sebi, jebiga nece vise da radi,pa dobro nema veze.Kafa,on sav nije svoj,ja cekam sta ce da bude,on mrtav ladan kaze,znas ja ne mogu vise ovako,hocu da se ugusim,nisam svoj,hocu da umrem,ne znam vise gde udaram,skroz sam zablesavio,ma sino sam pamecu za tobom.Mukli tajac,ja ne znam gde sam,ne znam sta da kazem,moj sin ima trideset godina,sta me snaslo,sta da radim,kukuuuuuu meni.Ne znam sta da mislim,skroz luda,otimam se,koliko on vise pokazuje svoju ljubav,toliko ja vise bezim.Postujem ja njegova osecanja,ali pokusavam da ga unormalim,zovem sina,kao treba mi nesto u kancelariji,pa dovodim unuke,ma jok, on sve prihvata kao da su njegovi. Shvatila sam sebe u jednoj sekundi u jednom momentu,posle dve godine druzenja i njegovog strpljena.Ulazi on u kancelariju,ja nesto ljuta,on seda preko puta mene,ja nesto da ga pitam,i pogledam ga pravo u oci,a one neke sareno zelene,pogled mi se ukocio tu gde su njegove oci,i onako sva zbunjena pitam odakle ti te zelene oci,a on mrtav hlada,svratio sad do optike i kupio.Znaci toliko sam se zacrvenela,jer sam u tom hiljaditom delu sekunde shvatila,To je To,kad pocese da rade leptirici,lele majci,ne znam gde cu sa sobom.Trebalo mi je par dana da se presaberem,izmisljam neke glupe razloge da ne idem na posao,neki glupi put,ma katastrofa.Onda se ja setim da on treba da upozna moje roditelje,nebili se okanio mene,ja sam matora a mozete misliti oni.Organizujem ja to kao slucajni susret,i kad su oni otisli,on rece, Dobro, upoznao sam decu,unuke,mamu i tatu,dovedi jos babu i idemo pred oltar,ne mogu vise da cekam.Tako je i bilo.U braku smo,koji je kao prvog dana,samo je svaki dan kvalitetniji,svaki dan se vidi sve veca ljubav,sve vise neznosti,razumevanja.Imali smo strasne probleme sto se okoline tice,to je meni bilo strasno,bio je uz mene,ubedjivao me da to mora tako,ljudi su takvi,vise ih zanima tudje nego svoje.Moram Vam jos kazati da izgleda odlicno,crn sa zelenim ocima,vazio je za opasnog momka,kome nisu ni na senku smeli da stanu.Takav jedan covek je hteo mene po svaku cenu,mene koja sam skroz obicna,cak sa nekoliko kilograma viska.Sad je kao mace,samo prede,kao veliki meda Brundo.

Eto to se desilo jednoj obicnoj zeni i to bas na Balkanu,i jos traje,jace i sigurnije nego na pocetku

SMRT

Ja nikada nisam umrla do kraja.
Mislim, ako smrt uopste ima svoj pocetak i kraj.
Sigurno bi svet bez mene bio mnogo lepse mesto, ali nisu mi dali. Taman bih ja pocinjala da umirem, neko bi me oziveo. I rodila bih se kao Feniks u necijem srcu, a onda opet umirala, da nikad ne umrem, kao macka sa devet zivota. Uvek mi je bilo tesno u tudjim grudima, pa sam se sirila po mozgu i ekstremitetima, i svakakve sam stete tamo pravila, i krv bi jurnula u usi a pritisak skocio, ubrzala bi puls do usijanja, i kad bi te grudi pozelele da puknu, ja sam ponovo bila slobodna da umrem...slobodna...da zivim. Ponovo.

SECANJE

secas li se kako smo se setali preko mosta?
brojala sam,jedne veceri zaustavio si me 16 puta da bi me poljubio...
secas li se nase klupe,tamo,kod banjaluckog...kod terena...
secas li se naseg zidica...kada si me imitrirao kako zvucim kada kazem "breskvica"...
secas li se gitare i tvog sviranja i mog pevanja u 2 ujutru...
secas li se,tvog sladoleda od karamele i mog od jagode...
secas li se...

secas li se mog lica,mog mirisa,osecaja drzanja moje ruke u tvojoj,...secas li se dodira mojih usana... mog pogleda... secas li se icega...

ja sam zaboravila...

danas sam prvi put prosla svim tim mestima,sa njim,i sve je to dobilo neku novu notu...kao da sam tu prvi put...
setila sam se tek u povratku,a opet,cak i tada,osecaj je bio kao...kao...
kao da sam procitala davno u nekoj knjizi ili videla u nekom filmu,kome se sad cak ni imena ne secam...

i pokusavala sam da se setim tvog mirisa i tog osecaja drzanja za ruke...i pogleda...ma bilo cega...
ali nisam uspela...

ostao si zaista kao neko magnovenje u mojoj glavi...
secas se kada sam ti rekla da mi je u mislima ostao urezan tvoj lik kada si imao 17godina...
eto,posle svega,u mislima mi je od tebe ostao upravo,taj lik,lice sanjivog decaka od 17godina...

i nista vise...

kao da te nikada nisam ni volela,kao da nikada nisam patila,kao da nikada nisam oprastala sve tim sanjivim ocima decaka...

posle svega,hvala ti...
sto sam osetila prvi put,kako je voleti i biti voljen...
kako je patiti,biti povredjen "do srzi",...
kako je zeleti iscupati nekog iz sebe... uma,srca,duse...
kako je osetiti da je pored tebe pogresan...
a opet,radovati se retkim trenutcima srece...i osmeha...

hvala ti,sto sam to,dozivela i prEzivela onda,sa tobom...da bih sada cenila i zivela za ovo sada...
sto je sada jesen divna...i sto cvece lepse mirise...

hvala ti sto smo nekad bili ono sto sada nismo,jer sam sada ono sto sam oduvek zelela da budem...

JA SAM

Ja sam žena.
Iskonsko zlo.
Za tebe milosti nemam.
Sa mnom ćeš dotaći dno.

Dno života, poroka, ali i strasti.
I puno, puno ćeš patiti,
Dok mi ne platiš za sve trenutke slasti.
Sve ću ti, dragi, naplatiti.

Za tebe sam svetlost,
Ali ja sam mrak.
Misliš da sam nevina i bezgrešna.
I bolje što ne znaš - ja sam pravi vrag.

Za tebe ja sam žena - anđeo,
Sa strašću neobuzdane đavolice,
Zato mi i daješ da upravljam tobom,
I ne vidiš moje pravo lice.

Ispunjavaš sve moje prohteve,
Dok strasno šapće mrak.
Uzeću ti sve, jer ti si moj rob.
Sa usana ću ti ispiti poslednji dah.

Dobro te poznajem. Zato ti i dolazim u snove,
Jer znam da sam tada tvoja tajna bludnja.
Dok me sanjaš, i goriš za mnom,
Moje ime biće tvoja reč sudnja.

Da, to sam ja, dragi, tvoja voljena žena.
Ali, i iskonsko zlo.
Za tebe milosti nemam.
Pomoći ću ti da dotakneš dno.

                                                                                                                                        

VRATI ME

Probudila sam se u 5,30h..potpuno budna..bez snova u glavi ..u kojoj si bio samo ti..moja prva jutarnja misao..
Protegla sam se i ustala svesna da necu moci ponovo da zaspim..
Pustili su grejanje ali neka jeza me je prodrmala pa obukoh bade mantil i carapice na noge..
Otsetala sam do kuhinje ..stavila lonce i skuvala kafu.Pustila muziku..
Uzela cigarete..casu vode ..solju sa kafom i sela da pijem..polako..tiho..sama...
U glavi mi je prazno ..samo se ti kreces mojim mislima..
volim u ovakvim trenucima da mislim da me sanjas i da ne prodje dan da te neka sitnica ne potseti na mene.
Volim da te zamisljam kako spavas ..lezeci na ledjima.u gacicama i majci..rascupane kose..blago otvorenih usana..rasirenih nogu..
otkriven...spavas mirno i spokojno..a ne bih te budila..
posmatrala bih te mirno zeleci da upijem svaki delic tebe ..svaki dah koji ispustis,svaki trzaj telom..svaki pokret..
Volim da te zamisljam kako se ujutru spremas na posao.
Kako rukama poravnjavas kosu i kako kad se brijes, dok gledas svoj odraz u ogledaju vidis mene.
I kako se kad te zabole sinusi i glava, setis koliko puta sam te nagovarala da kupis antibiotik. i kako sam te smarala da ga pijes
i da pocnes tu tvoju kosu da susis fenom i kada je hladno da nosis kapu.
A rekao si mi..Slusao sam te i isao kod lekara..pio lekove i tablete..zato sto si me ti terala na to..
zbog tvoje upornosti i zelje da mi bude dobro..
Smeta mi cigareta..prestacu iako me cini smirenijom..zavrsavam kafu..uzimam gutljic vode..
obuci cu trenerku..patike..jaknu..napolju je sest stepeni.izvescu kuce..jutros cemo do parkica na krstu..
usput da kupim jogurt i hleb..nestalo mi... i pomorandze,iako ne znam ni sta ce mi ..jedem malo i retko...
teram sebe da ne mislim na tebe..pokusavam da budem cool riba..da me bas briga..
i da kazem sebi da nisi jedini muskarac na ovom svetu..a jesi..
meni jesi jos uvek i zato zavaravam sebe...svesna da se nikada necu moci rastati od tebe do kraja..
uvek ces najvecim delom moje duse biti moje srce ..moja ljubav....
Nedostajes mi. ******. I znam da mrzis kad psujem, jer mi ne pristaje.
Pre tebe nisam znala sta znaci nedostajati, plakati, ceznuti, boleti... a ni voleti.
Nisam znala da u jednom danu mogu da te volim do smrti i isto toliko jako mrzim i proklinjem.
Nedostaje mi sve tvoje
I eto...
Sad ne znam kako da zavrsim... Ne znam kako dalje..
Mislim... znam... moram dalje...
Negde postoje razbijeni delovi nas. Ako ih nadjes, sastavi ih, ili mi vrati mene, da se imam dok svet ne okopni.

I ne volim april....                                               

                                                 SRECAN PRAZNIK DRAGE MOJE DAME