 |
| NA RAZBOJU ZIVOTA |
Slobodnog uma istrajnog u sebi
i zadatka svesna sto tezinu ima
potanko se mislima, obracam sebi
i pitam dal` idem pravim nitima.......
Ne bih da tkanje nejednako bude
sto na razboj stavih na potku zacetka
i cilim tkani bude bez reda
vec harmonija snova do samog svrsetka.......
I negde u nekom svom kutku uma
kao da cuci i vreba me cesto
vecita misao da nije sve tako
kao kad se zbroje sve na jedno mesto
i zelja i htenje tkalje sto se trudi
i oni sto njihovo ostro oko sudi.....
Ma znam samo da sam ,vredno ga tkala
ljubavi i znoja i dusu mu dala
potku od htenja na razboj stavila
mislima blazenim ko srmom krasila.......
Нема коментара:
Постави коментар