 |
| POKRAJ REKE |
Tu pokraj reke prebiram misli...zapitam se cesto gde
sam htela stici...koliko sam presla i kol`ko jos ima...da li sam snove
...samo snila...ili sam i neke ...obistinila.?...Gde sam to ustvari
isla....i da li sam nekada kukavica bila...il` hrabra ratnica bez
koplja i stita...sta je to moja dusa krila....da li sam u stvari sve
budna snila??Sedim ...osluskujem sapat.....sopstvene duse ...u
sebi......koliko je vremena proslo.....koliko tek jos sledi....zapitah
pramenove sede....da li se secati vredi?..Vreme koje sledi....hoce li
biti kao proslo....koje vec neumitno tece...koje nikoga ne stedi?.Nista
samo ne dolazi...pa ni zivot...vec u
pratnji....strepnje...nade....iluzija..prijatelja da te
shvati...skazaljki na satu duse...zelje da se nesto vrati...tamo gde je
nekad bilo....disalo i ostarilo....ljubilo i gnezdo svilo...gde se
vetrom mirisalo...za zivotom uzdisalo...sa studenca
umivalo..radjalo...i zivo bilo......U secanja sad se vracam...preturam
ih kao seno...sto na suncu sasuseno....ceka plasce da ga skupi u plast
lepi do visina...za vremena sto ce doci....kao hrana kad je zima....za
zivota...sto ga ima.
Zelje se preplicu sa secanjem.i ko zna sta jos ja zelim....mnogo je
toga .....jos uvek....zelja za vaskolik celi.....a mozda i uzalud ne
ziveh.....bar dok jos uvek....osluskujem sebe...srce i dusu sto
zeli........
Нема коментара:
Постави коментар