 |
| KAD UMREM |
Kad umrem i prozračni septembar
Nad grobom otrese kosu tešku od kiše
Prignuvši se nada mnom, ako i patiš
Neću te voleti više...
Spokojna ću biti, smirena ko krošnje
Opuštenih grana kada kiša pada;
Nemija ću biti i tvrđeg srca
Od tebe sada...
Нема коментара:
Постави коментар