TRAZIM SAMO DA MI VRATIS OSMEH...
TREBA MI U OVAKVIM DANIMA...
DA MOGU IZACI PRED LJUDE
I USPESNO ODIGRATI PREDSTAVU...
’’NIJE MI NISTA’’...
A SVASTA MI JE...
Tetovirala sam dusu tobom,
a lepo su mi rekli da se tetovaza
ne skida.

Kidam, al neide...

петак, 03. децембар 2010.

TVOJE RUKE

TVOJE RUKE



Da li će me nekad tvoje ruke prepoznati

              kad u nama bude

         već mnogo jeseni i zima

     kad mi sjaj u oku izbledi od kiša

i kad me možda više neće biti

 

Da li ćeš ponekad zaplakati noću

     kad te seti davna zaboravljena pesma

         na sve ulice i restorane

               sva ona mesta koja češ pamtiti

                   po našoj nežnosti

                         i ljubavi u kristalnim prozorima

                          i plavim maglama

 

Da li ćeš ponekad zaplakati

u prvi sumrak novog proleća

u toj jedinoj preostaloj zraci

razbijenog sunca

kad osetiš još jednom dodir moga dlana

kad me više možda neće biti

 

A sve će biti kao pre

     i ona reka plava

         i prozori tvoje sobe okrenuti daljinama

               u koje smo hteli...

 

Da li češ me ipak zaboraviti

u predahu dve ljubavi

a znaš da nam usne od istog poljupca boluju

i da nas ista tuga progoni vekovima




                   

Нема коментара:

Постави коментар