TRAZIM SAMO DA MI VRATIS OSMEH...
TREBA MI U OVAKVIM DANIMA...
DA MOGU IZACI PRED LJUDE
I USPESNO ODIGRATI PREDSTAVU...
’’NIJE MI NISTA’’...
A SVASTA MI JE...
Tetovirala sam dusu tobom,
a lepo su mi rekli da se tetovaza
ne skida.

Kidam, al neide...

четвртак, 02. децембар 2010.

STARA PRICA

TA PRICA
To je stara priča.
U noći tamnijoj od tvojih očiju
Zvezde su prestale da sjaje.
Oduvali smo ih kao rodjendanske svećice
Dahom naše nestale ljubavi.
Poznata mi je ta priča,hranio si gladne tigrove u mom srcu
sirovim mesom požude.
Davao si mi reči od kojih nastaju pesme.
Odenuo si me u odelo koje ne grebe.
Vrištala sam vriskom koji je pesma za uši.
To je stara priča,ispričana precima
Da bi je zapamtili potomci..
U noći punog Meseca,on je prestao da sjaji
Ugasili smo ga našim dlanovima
Znojavim od stisaka kojima smo se držali.
Poznata mi je ta priča,plovio si rekom koju sam natočila samo za tebe.
Šaputala reči zbog kojih si leteo.
Nosila u naručju kao majka
Milovala kao dečaka.
Da,to je vrlo stara priča koju nisam zapamtila
Pa mi se stalno ponavlja
Da bih je imala,zauvek urezanu
U sebi.




Нема коментара:

Постави коментар